Studije psihologije: kompletan vodič kroz diplome, karijere i plate

Tri godine osnovnih studija, pa još dve master studija. U Evropi je taj petogodišnji put minimum za svakoga ko želi da radi kao psiholog. Psihologija proučava ljudski um, ponašanje i emocije. Porodice koje razmišljaju o njoj postavljaju tri praktična pitanja: kakvi su karijerni putevi, da li su osnovne studije dovoljne i da li se dalje školovanje isplati.

Ovaj vodič odgovara na njih za evropski sistem.

Da li je master obavezan?

U Evropi i u većini drugih zemalja psihologija je regulisana profesija. Osnovne studije su gotovo uvek prvi korak, a ne poslednji.

Takozvani Bolonjski proces uspostavio je u celoj Evropi uobičajenu strukturu od tri godine osnovnih i dve godine master studija. Prema njoj, potreban vam je master da biste koristili zvanje „psiholog“ ili radili u bilo kom kliničkom, savetodavnom ili dijagnostičkom okruženju. Trogodišnje osnovne studije psihologije nisu potvrda za posao. One su odskočna daska. Uče veštini koju cene sve industrije: razumevanju, zasnovanom na podacima, kako ljudi misle i kako se ponašaju.

Pravo pitanje je šta želite da radite.

• Da biste postali psiholog po profesiji (klinički, školski i slično): master je neophodan.
• Da biste psihološka znanja primenili u biznisu, tehnologiji ili javnim politikama: osnovne studije su i same po sebi velika prednost.

Da li je psihologija „laka“ struka?

Ne. „Laka“ struka je ona kojoj nedostaje rigoroznost, a psihologiji ona ne nedostaje.

• BSc iz psihologije je egzaktna nauka, često samo nekoliko predmeta kraća od pune diplome iz neuronauke.
• BA iz psihologije je društvena nauka u potpunosti izgrađena na podacima.

Studenti psihologije ne čitaju filozofiju niti pišu o svojim osećanjima. Oni uče statističko modelovanje, uključujući t-testove, ANOVA i regresije, da bi analizirali složene podatke o ljudima. Psihologija je nauka čiji je predmet proučavanja slučajno ljudski um.

Najjači kandidati za psihologiju s kojima se Equedu susreće osnovne i master studije doživljavaju kao jednu petogodišnju odluku, a ne kao dve odvojene. Studenti koji krenu bez plana za master diplomiraju sa istom dilemom kao i svi ostali: osnovne studije same po sebi nisu kvalifikacija. Studenti koji od početka planiraju obe faze, uključujući i finansiranje, na master prelaze bez pauze.

Prvi izbor: B.A. ili B.S. iz psihologije

Ta razlika postoji u nekoliko evropskih sistema, kao što su britanski i irski, i oblikuje celo studentsko iskustvo.

Napomena tima Equedu: Nemojte birati B.S. samo zato što zvuči impresivnije. B.A. je bolji i fleksibilniji izbor za karijeru u biznisu. B.S. je neizostavan za neuronauku ili istraživanje na nivou Ph.D. Za klinički put može poslužiti i jedno i drugo, ali B.S. daje čvršću istraživačku osnovu.

Kako se psihologija poredi sa drugim smerovima

Psihologija se često meša sa drugim oblastima koje se bave ljudima.

• Psihologija i sociologija. Psihologija se bavi pojedincem: umom i onim što se dešava u njemu. Sociologija se bavi grupom: društvom i onim što se dešava među ljudima.
• Psihologija i neuronauka. Neuronauka je hardver. Proučava fizički mozak, neurone i hemijske supstance. Psihologija je softver: um, ponašanje i spoznaja koje taj hardver proizvodi.
• Psihologija i biznis (ljudski resursi ili marketing). Biznis uči praksi i operativi: kako voditi kompaniju. Psihologija uči zašto se ljudi unutar te kompanije ponašaju onako kako se ponašaju. Poslodavci zapošljavaju diplomce psihologije zbog razumevanja ljudske motivacije potkrepljenog istraživanjima, što je redak i dragocen poslovni kvalitet.

Šta se sa diplomom psihologije može raditi?

Odgovor zavisi od toga dokle studirate.

Put 1: Biznis i ljudi (sa osnovnim studijama)

Najčešći i najbrže rastući put. Poslodavci traže razumevanje ljudi, podataka i motivacije.

• Ljudski resursi (HR): odlično uklapanje, od zapošljavanja i obuke do kulture kompanije.
• Analitičar istraživanja tržišta: objašnjava zašto ljudi kupuju ono što kupuju. Posao uključuje sprovođenje anketa, analizu podataka i pomoć kompanijama da razumeju svoje kupce.
• Istraživač korisničkog iskustva (UX): dobro plaćena uloga u tehnologiji. UX istraživači proučavaju kako ljudi zaista koriste aplikaciju ili sajt i sarađuju sa dizajnerima kako bi ih učinili prijatnijim za ljude.
• Javne politike i zagovaranje: razumevanje ljudskog ponašanja ključno je za rad u neprofitnom sektoru i državnoj upravi, pri osmišljavanju programa koji pomažu ljudima.

Put 2: Klinička i pomagačka zanimanja (master ili više)

Ovaj put vodi do licencirane stručne prakse. Veoma je regulisan i razlikuje se od zemlje do zemlje.

• Terapeut ili savetnik: zahteva master, na primer MSc iz kliničke psihologije ili savetovanja. Zatim sledi nadgledana obuka nakon studija, u skladu sa nacionalnim pravilima (na primer BPS u Velikoj Britaniji ili BDP u Nemačkoj).
• Klinički psiholog: najviši nivo. Zahteva master, a često i Ph.D. ili specijalizovani klinički doktorat nakon mastera, koji traje od 3 do 5 godina. Klinički psiholozi rade sve što i terapeut, a pored toga psihološko testiranje, istraživanja i lečenje složenijih mentalnih bolesti.
• Obrazovni ili školski psiholog: zahteva specijalizovani master iz obrazovne ili školske psihologije, kako bi pružao podršku učenicima u školskom sistemu.

Put 3: Istraživanje i akademska karijera (obavezan Ph.D.)

Za ljude koji vole nauku. Studenti doktoriraju u užoj oblasti, kao što su socijalna, kognitivna ili razvojna psihologija. Postaju univerzitetski profesori ili istraživači u istraživačkim institutima i velikim kompanijama.

Trezveno o tome: teret pomagačkog puta

Za studente koje privlači klinički rad, empatija je glavni kapital i treba je čuvati. Taj posao nije samo davanje saveta. On znači biti uz ljude u njihovim najmračnijim trenucima, i emocionalno je naporan.

Dobar program psihologije uči studente o njima samima podjednako kao i o njihovim klijentima. Gradi profesionalne granice, samosvest i ličnu otpornost. Najbolje se uklapa student koji donosi želju da pomaže i spremnost da radi na sebi koliko je potrebno da bi pomagao kako treba.

Plate i izgledi za zaposlenje

Izgledi za psihologe su podeljeni. Potražnja za stručnjacima za mentalno zdravlje brzo raste u celoj Evropi.

Tipični platni putevi:

• Pozicije za osnovne studije (HR, marketing): konkurentne početne plate, slične onima koje dobijaju diplomci drugih društvenih nauka.
• Pozicije za master (UX istraživač, analitičar podataka): često dobre plate, naročito u tehnologiji i biznisu.
• Klinička i regulisana zanimanja (terapeut, psiholog): plata se jako razlikuje od zemlje do zemlje, kao i između javnih zdravstvenih službi (na primer NHS u Velikoj Britaniji) i privatne prakse. To je dugoročna investicija koja obično vodi do stabilnog profesionalnog prihoda.

Kako se pripremiti za studije psihologije

1. Budite odlični u svom nacionalnom programu. Visoke ocene na Abitur-u, Baccalauréat-u, Esame di Stato ili ekvivalentu su neophodne. Mnogi konkurentni programi imaju Numerus Clausus (upisnu kvotu).
2. Uzmite relevantne predmete gde je moguće. U sistemima kao što su International Baccalaureate (IB) ili A-Levels, IB psihologija (HL) ili A-Level psihologija najbolji su način da isprobate tu oblast. Biologija (HL) je neophodna za B.S. ili neuronaučni smer.
3. Održavajte matematiku. Mnoge studente iznenadi koliko statistike studije traže od prvog dana. Dobro znanje matematike je velika prednost.
4. Razvijajte pisanje i analitičke veštine. Studenti psihologije čitaju i pišu veliki broj istraživačkih radova. Dobri rezultati u predmetima zasnovanim na esejima, kao što su istorija, književnost ili ekonomija, pokazuju spremnost.
5. Volontirajte sa svrhom. Evropski univerziteti više gledaju akademsku pripremljenost nego veštine rada sa ljudima. Volontiranje u kampu ili domu za starije ipak pokazuje zrelost i pomaže vam da odlučite da li vam odgovara pomagačka profesija.

Vaša budućnost u psihologiji počinje planom

Izbor smera je prvi korak. Sledeći je da se reši pitanje B.A. ili B.S., isplanira master i izgradi prijava oko veština usmerenih na ljude. Savetnici iz Equedu pomažu studentima da ta interesovanja pretvore u konkretan plan prijave i uži spisak programa koji odgovaraju njihovim ciljevima.

Stav Equedu

Evropska diploma psihologije je petogodišnji plan u dve faze. Studenti se upisuju na psihologiju, ali regulisano zvanje „psiholog“ stoji iza mastera. Evropske osnovne studije rigoroznije su i više okrenute istraživanju od četvorogodišnjeg američkog B.A., a student koji nastavi stiče pravo na bavljenje profesijom sa 23 godine. Obe faze koštaju manje nego u SAD. Planirajte obe diplome, i novac za obe, pre prvog predavanja iz statistike.

Da biste isplanirali prijavu za psihologiju, obratite se timu za upis Equedu.