Ritam i robotika: Milicin put do CU Boulder

Danju je Milica istraživala primenjenu fiziku u Petnici, najprestižnijem naučnom centru na Balkanu. Noću je plesala, a četiri puta je bila državna prvakinja u latino plesovima.

Njena biografija seže od takmičenja u preduzetništvu u Briselu do elektronskih sekcija kod kuće. Ciljala je na kartu u jednom pravcu za Kolorado i na jedan cilj: robotiku.

Profil studentkinje

• Cilj: robotika / inženjerstvo
• Supermoć: primenjena fizika i latino plesovi (4 puta državna prvakinja)
• Ishod: robotika, University of Colorado Boulder (vrhunski inženjerski program)

Equedu: Radila si u Istraživačkoj stanici Petnica i državna si prvakinja u plesu. Kako si pomirila jedno i drugo?

Milica: Za mene to nikada nisu bila dva odvojena sveta. U Petnici se moja strast prema nauci pretvorila u konkretan cilj. Rad kao saradnica u školskoj sekciji za primenjenu fiziku i elektroniku naučio me je tehničkoj strani posla.

A latino plesovi su me naučili disciplini i ritmu. Biti četvorostruka državna prvakinja zahteva isto toliko posvećenosti kao i pobeda na državnom takmičenju u preduzetništvu. Bilo da sam u Briselu predstavljala poslovni slučaj ili izvodila koreografiju, naučila sam da dajem sve od sebe pod pritiskom. Mislim da je ta mešavina „laboratorijskog mantila“ i „plesnog podijuma“ upravo ono što je izdvojilo moju prijavu.

Equedu: CU Boulder je jak fakultet, ali poseban izbor. Šta te je privuklo Stenovitim planinama?

Milica: Tražila sam mesto gde se inovacija susreće sa načinom života. CU Boulder ima snažan međunarodni duh, koji me je odmah privukao. Ali praktično gledano, presudni su bili uslovi za rad.

Boulder je središte za vazduhoplovstvo i robotiku. Kada sam pročitala o njihovim inženjerskim laboratorijama i istraživačkim mogućnostima za studente osnovnih studija, shvatila sam da to nije samo fakultet, već odskočna daska. Uz to, predeo je divan. Zaista sam mogla da zamislim sebe kako tamo živim i napredujem. Jednostavno se činilo kao pravo mesto.

Mislim da je ta mešavina „laboratorijskog mantila“ i „plesnog podijuma“ upravo ono što je izdvojilo moju prijavu.

Equedu: Rekla si da američki sistem nudi posebnu prednost. Zašto napustiti dom?

Milica: Sve se svodilo na dugoročnu stabilnost i mogućnosti. U Americi je sistem podrške za STEM studente nenadmašan. To je izuzetno razvijeno okruženje u kojem vredan rad vodi pravo do karijernih prilika.

Želela sam da se oslobodim „egzistencijalne neizvesnosti“. Nisam želela da brinem hoće li moja diploma vredeti. Znala sam da će mi diploma američkog univerziteta otvoriti vrata kakva drugde jednostavno ne postoje. Teret učenja je lakši kada znaš da je isplata zagarantovana.

Equedu: Kako je saradnja sa Equedu promenila tvoj pristup prijavi?

Milica: Na početku sam, iskreno, slabo poznavala američki postupak. Delovao mi je zastrašujuće, a to me je činilo nesigurnom.

Tim iz Equedu promenio je moj pogled na to radeći nešto vrlo konkretno: segmentaciju. Ogromnu, zastrašujuću planinu razbili su na male korake koje je moguće savladati. Nisu me samo zasuli informacijama, već su me vodili kroz svaku fazu. Njihova spremnost da učine i više od očekivanog, da rade stvari za koje nisam ni znala da su potrebne, pretvorila je moju zabrinutost u samopouzdanje.

Najjače prijave za američke fakultete iz oblasti STEM koje Equedu viđa pobeđuju esejom, više nego biografijom. Medalje i rezultati testova omogućavaju prolaz kroz prvi prag. Esej razdvaja kandidate koji su svi taj prag prošli. Kandidati koji esej tretiraju kao projekat od nedelju dana prolaze lošije od onih koji ga tretiraju kao šestonedeljno ponovno oblikovanje.

Equedu: Koji ti je savet mentora ostao u sećanju?

Milica: Definitivno. To je bila strategija iza eseja. Postoje „tajni saveti“ o tome kako da se istakneš među hiljadama drugih kandidata, a koje jednostavno ne možeš da pronađeš na Guglu.

Moj mentor me je naučio da cenim konkretne smernice i upozorenja koja razlikuju „dobar“ esej od „pobedničkog“. Čvrsto verujem da su upravo te nijanse bile glavni adut prilikom razmatranja moje prijave. Pomogle su mi da predstavim „ceo paket“, ne samo ocene, već i svoj budući potencijal.

Equedu: Šta bi posavetovala kandidatima iz sledeće godine?

Milica: Prigrli svoje neuspehe. Savetujem ti da iskreno pišeš o svom životu, ne samo o peharima. Nemoj da se stidiš trenutaka kada si pala, iskoristi ih. Komisije za prijem žele da vide otpornost. Pokazati šta si naučila iz greške često je impresivnije od savršenog rezultata.

I na kraju: Ne zadovoljavaj se. Nemoj da se zadovoljavaš sitnicama. Možeš više i bolje nego što misliš, sve dok si spremna da slušaš savete i uložiš trud.

Equedu o ovom slučaju

Milica i Jana su isti slučaj u različitim cipelama. Jana je pored crtanja stavila programiranje. Milica je pored laboratorijskog rada u Petnici stavila četiri državna naslova u latino plesovima. Obe su čule isti savet: prestanite da se izvinjavate zbog te mešavine. Ples i robotika su jedna priča o umu koji prelazi granice disciplina. Kandidatkinja koja ume da objasni zašto i ča-ča-ča i štampana ploča rade na tajmingu čita se dvaput. CU Boulder je primio nju.

Milica je ciljala visoko i sletela u Stenovite planine. Zakažite besplatnu konsultaciju sa timom Equedu.