Matematičar pesnik: Strahinjin put do teorijske matematike na Paris-Saclay
Strahinja Gvozdić, violinista, pesnik i državni prvak u fizici i matematici, primljen je na Kembridž, a upisao je teorijsku matematiku na Paris-Saclay (Orsay). Evo kako je odlučio.
Na Međunarodnom turniru gradova u matematici Strahinja i nekoliko prijatelja proveli su deset dana na otvorenoj slutnji i rešili je. Bili su jedini tim koji je u tome uspeo.
Takođe je violinista, nagrađivani pesnik i državni prvak u fizici i matematici. Ne vidi razliku između soneta i teoreme.
Primio ga je Univerzitet u Kembridžu. Izabrao je teorijsku matematiku na Paris-Saclay (Orsay), jednoj od vodećih svetskih ustanova za čistu matematiku.
Profil studenta
- Cilj: teorijska matematika
- Supermoć: rešena otvorena slutnja (Turnir gradova) i pesničke nagrade
- Ishod: primljen na Kembridž, upisao Paris-Saclay (Orsay)
Equedu: Ti si violinista i pesnik. Kako se ti svetovi povezuju sa teorijskom matematikom?
Strahinja: Za mene su to ista stvar. Kreativnost sam oduvek izražavao kroz umetnost, ali prošle godine, čitajući o „probabilističkom metodu“, zadivila me je čista lepota primene slučajnosti na precizne dokaze.
Shvatio sam da matematika traži istu kreativnost kao poezija. Ona dopušta dokaze zasnovane na raznovrsnim idejama, povezujući teoriju grafova sa teorijom brojeva na načine koji se isprva čine nemogućim. Ta „fleksibilnost“ me intrigira. Shvatio sam da mi nijedna oblast ne bi više odgovarala od čiste matematike, jer je ona u svojoj suštini oblik umetnosti.
Equedu: Pohađao si Matematičku gimnaziju i Istraživačku stanicu Petnica. Koje te je istraživanje izdvojilo u prijavi?
Strahinja: Nisam želeo samo da se takmičim, želeo sam da otkrivam.
Moje najvažnije iskustvo bilo je na Međunarodnom turniru gradova u matematici. Zajedno sa nekoliko prijatelja, deset dana, iscrpljeni i posvećeni, pokušavali smo da rešimo otvoreni problem, slutnju za koju nije poznat nijedan dokaz. I uspeli smo. Bili smo jedini tim koji je to uspeo. To iskustvo je potvrdilo da želim da život posvetim istraživanju. Kasnije sam u Petnici pisao radove o „slučajnim grafovima“, uvodeći kombinatorne ideje u analitičke metode.
„Deset dana smo, iscrpljeni i posvećeni, pokušavali da rešimo otvoreni problem, slutnju za koju nije poznat nijedan dokaz. I uspeli smo.“
Equedu: Kembridž te je primio, a ti studiraš u Francuskoj. Zašto?
Strahinja: Kembridž je bio san zbog svoje istorije, pomisao da studiram pod istim krovom kao Isaac Newton je neverovatna. Prijem je bio velika potvrda mog truda. Međutim, bez pune stipendije Kembridž nije bio izvodljiv. Ali to me nije zaustavilo. Svoju ambiciju usmerio sam na teorijsku matematiku na Paris-Saclay (Orsay). Bio je na vrhu moje liste za Francusku. Paris-Saclay je svetska velesila u matematici (poznat po svojim dobitnicima Fildsove medalje), a snažno je usmeren na primenu znanja, što je za mene izazov.
Equedu: Takmičio si se u 9 različitih predmeta i pisao novele. Kako ti je Equedu pomogao da sve to usmeriš u jednu prijavu?
Strahinja: Kada radiš sve, teško je pokazati ko si zaista. Takmičio sam se iz biologije, geografije, francuskog, fizike i matematike, a uz to sam svirao violinu i pisao poeziju. Equedu mi je pomogao da uredim taj haos. Pomogli su mi da shvatim da ne moram da navedem baš svako takmičenje. Umesto toga, fokusirali smo se na priču: Kreativni rešavač problema. Pomogli su mi da oblikujem svoju ličnu biografiju tako da pokaže kako moja književna strana unapređuje moje matematičko istraživanje. Ovo vođenje bilo je presudno za dobijanje ponuda za upis, uključujući i onu za teorijsku matematiku na Paris-Saclay.
Po mišljenju Equedu, posao s najvećim efektom u godini prijave jeste objedinjavanje priče, a ne priprema za testove ili podizanje ocena. Profil koji na CV-ju deluje rasuto, i komisiji za prijem deluje rasuto. Neko mora da ga sagradi iznova oko jedne teze.
Equedu: Kako ti ide privikavanje na Francusku?
Strahinja: To je nov izazov. Studiram na francuskom, koji sam morao da usavršim u poslednjoj godini srednje škole. Nedostaje mi hrana iz kuće, mada se navikavam na francusku kuhinju! Ali akademski sam tačno tamo gde treba. Fokus na teoriju u Beogradu u kombinaciji sa praktičnom primenom u Parizu daje mi potpunu sliku matematike.
Equedu o ovom slučaju
Prvo preoblikovanje tiče se pravca. Uobičajeni savet studentu sa devet takmičarskih predmeta i fiokom punom pesama jeste da izabere jedan. Strahinjina lična biografija umesto toga je imenovala nit vodilju: Kreativnog rešavača problema. Drugo preoblikovanje tiče se novca. Kembridž ga je primio, ali bez pune stipendije bio je van dohvata. Paris-Saclay (Orsay) je velesila u matematici, poznata po dobitnicima Fildsove medalje, i pristupačnija je. Izabrao je mesto koje mu omogućava da radi.
Equedu učenici dobili su više od 300 prijema u Francuskoj od 2020. godine. Ako želite da izgradite prijavu oko jednog jasnog argumenta, obratite se timu Equedu.