Kako je Vuk osvojio punu stipendiju za Ekonomiju i menadžment na Univerzitetu Bocconi

Vuk nikada nije čuo za Bocconi dok mu ga Equedu nije predložio. Pošto je razmotrio mogućnosti u Srbiji, zaključio je da njegove ambicije traže univerzitet u inostranstvu. Prvi cilj bile su mu Sjedinjene Američke Države.

Troškovi školarine, čak i uz stipendije, naterali su ga da preispita plan. To ga je odvelo na Ekonomiju i menadžment na Univerzitetu Bocconi u Milanu, uz punu stipendiju.

Profil studenta

• Cilj: Ekonomija i menadžment
• Supermoć: Matematička takmičenja i upornost
• Ishod: Puna stipendija, Univerzitet Bocconi (Italija)

Equedu: Zašto Italija i zašto Bocconi?

Vuk: Da budem potpuno iskren, nikada nisam ni čuo za Bocconi pre nego što ga je Equedu predložio. Pogled mi je bio uprt u SAD i uopšte nisam znao da se jedna od najboljih poslovnih škola na svetu nalazi baš ovde, u Evropi.

Equedu je analizirao moj profil i moju finansijsku situaciju i uputio me ka Milanu. Objasnili su mi da Bocconi nije samo dobra škola; to je akademska sila, koja se redovno ubraja među najbolje na svetu za ekonomiju i menadžment. Pokazali su mi zašto je to za mene savršen strateški potez – nudi kvalitet kao na Ivy League univerzitetima bez nemoguće američke cene. Taj jedan savet promenio mi je život; bez njega bih potpuno propustio ovu priliku.

Equedu: Šta je bilo najteže u prijavi?

Vuk: Moj najveći uspeh nisu bile samo ocene; bila je to upornost. Put do Ekonomije i menadžmenta na Univerzitetu Bocconi popločan je SAT-om, TOEFL ispitima i zahtevnim motivacionim pismima.

Bilo je to potpuno drugačije od srpskog sistema. Navikao sam na našu domaću administraciju, ali italijanski način rada bio mi je nov i, iskreno, povremeno prilično zbunjujuć. Snalaženje u tom administrativnom lavirintu bilo je izazov samo po sebi, i ponosan sam što sam uspeo da pronađem put kroz njega.

Equedu: Kakav je bio osećaj kad ste primljeni?

Vuk: Bio je to neverovatan nalet uzbuđenja. U tom trenutku sam znao da će se sve promeniti. Nije se radilo samo o tome da sam upao u školu; shvatio sam da su mi se upravo otvorila velika vrata.

Odmah sam počeo da razmišljam o mogućnostima koje me čekaju – globalnoj mreži kontakata, karijernim putevima i budućnosti koja je odjednom bila na dohvat ruke. Posle dugog čekanja i napornog rada, saznanje da sam obezbedio mesto na tako prestižnoj instituciji bilo je osećaj čistog trijumfa.

Equedu: Kako je puna stipendija uticala na vašu odluku?

Vuk: Vest o stipendiji stigla je istovremeno sa pismom o prijemu, tako da je uzbuđenje bilo udvostručeno.

Iskreno, stipendija je bila presudan faktor. Bez nje moja porodica i ja ne bismo mogli da pratimo troškove školarine. Ta potvrda nije bila samo stvar novca; bila je konačna potvrda da zaista idem na Bocconi.

„Granice postoje samo ako odlučite da ih prihvatite... moj najbolji savet je da ciljate visoko.“

Equedu: Šta vas najviše raduje u ovom novom poglavlju?

Vuk: Radujem se umrežavanju – upoznavanju ljudi iz toliko različitih kultura. Jedva čekam i da steknem znanje koje će me zaista pripremiti za karijeru.

Ali pre svega, tu je samostalnost. Vidim ovo kao tačku u kojoj ulazim u „svet odraslih“ i počinjem donekle samostalan život. Osećam da je to pravi početak odraslog doba.

Equedu: Kako je saradnja sa Equedu oblikovala ishod?

Vuk: Kao što sam rekao, Equedu je razlog što uopšte idem na Bocconi. Ali pored prvobitnog predloga, učinili su opipljivim ono što je bilo nejasno. Organizovali su mi video-poziv sa bivšim studentom Bocconija kako bih dobio informacije iz prve ruke, a zbunjujući birokratski proces pretvorili su u jasan put.

Najvažnije, ono što je nama najviše značilo bilo je poverenje. Equedu je i meni i mojim roditeljima dao potpuno uverenje da mu je stalo do našeg dobra. Nikada nismo imali osećaj da smo samo još jedan klijent; osećali smo podršku stručnjaka koji su istinski želeli da uspem. Pružili su nam osećaj sigurnosti u veoma stresnom periodu i na tome sam neizmerno zahvalan.

Najčešća greška koju Equedu viđa kod ambicioznih učenika upravo je ona koju Vuk opisuje: razmišljanje „SAD ili ništa“. Ti učenici nikada ozbiljno ne razmotre evropske institucije koje bolje odgovaraju njihovom profilu, finansijama ili karijernim ciljevima.

Equedu: Šta biste poručili drugim ambicioznim učenicima?

Vuk: Uživajte u životu. Sve prolazi veoma brzo, pa je lepo zastati na trenutak i ceniti ono što ste postigli. Ali i: budite ambiciozni. Verujte u sebe i cenite svoju jedinstvenost. Granice postoje samo ako odlučite da ih prihvatite, pa je moj najbolji savet da ciljate visoko.

Stav Equedu

Svakom ambicioznom srpskom učeniku kažu da cilja na SAD, pa je tako i Vuk. Bolje rešenje za njegov profil i budžet njegove porodice bilo je na 600 kilometara od kuće. Bocconi svoje diplomce ekonomije i menadžmenta usmerava u iste McKinsey i Goldman kanale kao i Wharton. Vuk je uštedeo četvrt miliona dolara i stekao diplomu uz zakonsko pravo da ostane u Evropi. Za pravog studenta Evropa je prvi izbor.

Studenti Equedu primili su od 2020. više od 200 ponuda italijanskih univerziteta. Za drugo mišljenje o tome šta vam odgovara, kontaktirajte Equedu tim.